О књизи: 2012 / Епилог романа који је настајао двадесет шест година и сам је био завршни део још дужег пројекта писца – тетралогија „Империја“ у четири димензије“. Сусрет „последњег од катихумена” у причи омогућава аутору да се присети глобалних тема прелазног времена – како би их лаког срца пустио. Не питајући се како ће се разрешити постимперијална превирања географије и језика, уздајући се у љубав која ће свет одржати нетакнутим, упркос расцепима и окршајима у бахатој заједници двоножаца. Андреј Битов, као и његови јунаци, који се сећају један за другим у ауторовом разговору са умирућим монасом пустињаком, припада генерацији у односу на коју смо сви ми кумче. Створивши први еп руског еколошког постмодернизма, какво нам је место писац оставио у глобалном пејзажу љубави? Епилошка прича затвара не само роман, већ и само време империја, империјалних питања, империјалних размера вођа. А којом силом ће нови век одржавати еколошку равнотежу света није јасно: на крају крајева, прошли век великих сила, великих питања и титанских људи прекинут је колапсом веза..